Сребрне нити месеца

Oj, noči mi dam skiduga, puna čežnja, srce mi guca, ko v pesmi led. Kad se setim očijo tvoji, sve en drugo, samo prazan red. Prolaze dani, vetrovi nose, miris tvoj, što v kosi mi osta. Tražim te po ulicama, pustim, a čekanja je uvek bilo dosta. Kad pate mraki, grad vdihne, tvoje ime, v grudima zaigra. Kao vino, što krv mi upija, ti si moja jedina tajna. O, dušo moja, kje si se skrila, dot mesec revrnem, niti v prede. Kad bi znala, kako mi fališ, kako me daline ovog sveta jede. Zaigraj sa mnom, v ovoj enokene, nek nam se duše, v jednost boje. Jer nema se. Se kinem, sam se leta, in našeh smeh, kad je vreme stajalo v mestu. Sada so samo seni v sobi, a ja još tražim te v svakom pokretu. Neka me vole, neka me kude, ni v taure ni stalo, do judskih priča. Sve dok v snu, još čujem glas tvoj, koji me zove, ko večita ptica. Daj mi ruku, nek stane vreme, nek se zaustavi ovaj svet. Samo trenutak, tvoga pogleda, vredi više od svakog blaga, svek. Neka me vole, neka me zove, ni v taure ni stalo, do judskih priča. Sve dok v snu, neka me zove, nek se zaustavi ovaj svet. Samo trenutak, nek se zaustavi ovaj svet. nek se zaustavi ovaj svet. nek se zaustavi ovaj svet. nek se zaustavi ovaj svet. Jednost tvoje, jer nema svete. Oči tvoje moja radost stara ostani sa mnom do kraja dana jer ljubav je lek što sve odvara i leči svaku duboku ranu. Samo ti. Samo ti. Samo ti. Samo ti.